Agencija Mforest

Zakon ne propisuje obavezu vođenja pomoćnih knjiga koje se odnose na
imovinu u materijalnom obliku i iskazivanje u količinama i novčanim
iznosima (tzv. "robno-materijalno" knjigovodstvo) u maloprodajnim
objektima mikro pravnih lica (preduzeća i preduzetnika). Samim tim, svako
pravno lice odnosno preduzetnik, svojim opštim aktom uređuje
organizaciju računovodstva, vrste i oblik pomoćnih knjiga koje vodi, tako
da nije neophodno voditi "robno-materijalno" knjigovodstvo u
maloprodajnim objektima, s obzirom da postoji tzv. maloprodajna metoda,
koja podrazumeva da se zalihe robe vode po prodajnoj vrednosti, a da
postoji račun ukalkulisane razlike u ceni koji prodajnu vrednost svodi na
nabavnu vrednost

"Zakonom o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon – dalje: Zakon),
uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika,
organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način
vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i
vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje
finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju,
izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih
izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog
zakona.
Članom 8. stav 1. Zakona propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u
skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava
sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno
evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju
računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka
poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni,
uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju
obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Odredbama člana 8. stav 2. Zakona propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik svojim
opštim aktom kojim uređuje organizaciju računovodstva određuje vrste i oblik pomoćnih knjiga
koje vodi.
Odredbama člana 12. st. 1. i 2. Zakona, propisano je da poslovne knjige predstavljaju
jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i
rashodima i vanbilansnoj imovini i vanbilansnim obavezama pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije i druge pomoćne knjige (dnevnik blagajne i druge
pomoćne knjige). Pravna lica, odnosno preduzetnici mogu analitičke evidencije da vode
odvojeno za različite vrste sredstava i obaveza: nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i
opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, obaveze
iz poslovanja, obaveze po kreditima i druge stavke koje se odnose na bilansne pozicije (član 12.
stav 8. Zakona).
Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i
novčanim iznosima (član 12. stav 9. Zakona).
U okviru Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete
("Sl. glasnik RS", br. 83/2018), Odeljak 13.16, propisano je da entitet može da koristi tehnike
poput standardnog metoda određivanja cena, metoda maloprodajne cene ili metoda poslednje
nabavne cene za odmeravanje ako rezultat približno odražava nabavnu vrednost/cenu koštanja
zaliha. Standardne cene koštanja uzimaju u obzir uobičajeni nivo korišćenja osnovnog i
pomoćnog materijala, rada, efikasnosti i kapaciteta. One se redovno proveravaju i ako je
neophodno menjaju u skladu sa trenutnim uslovima. Metodom maloprodajne cene, nabavna
vrednost/cena koštanja se odmerava smanjenjem prodajne vrednosti zaliha pomoću
odgovarajućeg procenta bruto marže.
Odredbama paragrafa 21. Međunarodnog računovodstvenog standarda – MRS 2 Zalihe ("Sl.
glasnik RS", br. 123/2020 – dalje: MRS 2), definisano je da se tehnike odmeravanja nabavne
vrednosti/cene koštanja zaliha, kao što su standardni metod cene koštanja ili maloprodajni
metod, mogu koristiti iz praktičnih razloga samo ako su dobijeni rezultati približni nabavnoj
vrednosti/ceni koštanja. Standardni troškovi uzimaju u obzir uobičajeni nivo korišćenja
osnovnog i pomoćnog materijala, rada, efikasnosti i kapaciteta. Oni se redovno preispituju i, ako
je potrebno, menjaju u skladu sa tekućim okolnostima.
Metod prodaje na malo često se koristi u trgovini na malo, za odmeravanje zaliha velikog broja
stavki koje imaju brz obrt, slične marže i za koje je neizvodljivo koristiti druge metode. Nabavna
cena/cena koštanja zaliha određuje se umanjenjem prodajne vrednosti zaliha za odgovarajući
procenat bruto marže. U procenat koji se koristi uključene su zalihe čija je cena umanjena ispod
njihove prvobitne prodajne cene. Obično se koristi prosečni procenat za svako maloprodajno
odeljenje (paragraf 22. MRS 2).
Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da Zakon ne propisuje obavezu vođenja pomoćnih
knjiga koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku i iskazivanje u količinama i novčanim
iznosima (tzv. "robno-materijalno" knjigovodstvo) u maloprodajnim objektima mikro pravnih lica
(preduzeća i preduzetnika), već je na pravnom licu, odnosno preduzetniku da svojim opštim
aktom kojim uređuje organizaciju računovodstva odredi i vrste i oblik pomoćnih knjiga koje vodi.

Dodatno ukazujemo da svako pravno lice, odnosno preduzetnik ima obavezu da obezbedi
verodostojne podatke u vezi sa poslovnim knjigama koje vodi, pa tako npr. ne može predvideti
da nema/ne vodi analitičke evidencije osnovnih sredstava jer u tom slučaju ne može da vrši
obračun amortizacije konkretnog osnovnog sredstva. Kad je reč o vođenju analitike robe u
maloprodaji, napominjemo da nije neophodno da pravno lice (uključujući mikro), odnosno
preduzetnik vodi "robno-materijalno" knjigovodstvo u maloprodajnim objektima, s obzirom da
postoji tzv. maloprodajna metoda, koja podrazumeva da se zalihe robe vode po prodajnoj
vrednosti, a da postoji račun korekcije, tj. račun ukalkulisane razlike u ceni koji prodajnu
vrednost svodi na nabavnu vrednost.
Na kraju, želimo da ukažemo da je, saglasno članu 43. stav 2. Zakona, za istinito i pošteno
prikazivanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
odnosno konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i konsolidovanog godišnjeg izveštaja
o poslovanju pravnog lica propisana kolektivna odgovornost (zakonskog zastupnika, organa
upravljanja, nadzornog organa i lica koje sastavlja finansijske izveštaje delujući u okviru
nadležnosti koje su im zakonom i internom regulativom pravnog lica odnosno preduzetnika
dodeljeni), odnosno u konkretnom slučaju pravno lice je u obavezi da sastavi redovan godišnji
finansijski izveštaj u skladu sa odgovarajućom računovodstvenom regulativom, dok je krajnja
odgovornost revizora (pod pretpostavkom da je pravno lice obveznik revizije) da potvrdi,
odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tog finansijskog izveštaja sa pomenutom regulativom."

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00776/2022-16 od 4.10.2022. godine)